Ponovo sam se zaboravio. Sam sebe zarobio. U kolotecinu,beskrajan niz,pi. 3,14. Al lep je osecaj kad sednes,stavis tastaturu pod ruke i pustis misli. Sloboda. Valjda zato ovde pisem. Nigde drugde nemam priliku da kazem nesto o sebi. Precesto to cine drugi.

Postao sam junak, heroj, nekome, nekoj, D se zove. Neobicno obicna. Zatekao sam je kako spava na stolu, u nekom tamo nocnom klubu. Previse je popila. Kaze da je mesala sa lekovima. Brufen. Bolelo je nesto. Drugarice su je pustile da spava na stolu sa glavom u pljuvačci, dok su se one cmakale, slikale, provodile. Podigao sam je i izneo napolje. Bez svesti.Zagrlila me je. Bio sam nezan, mazio sam je po kosi i govorio da ce sve biti u redu, dok je izbacivala alkohol iz tela. Uneo sam je u taxi, adresu sam saznao od drugarice, i nije bila nesto zabrinuta. Stigli smo do stana, kljuc naravno nije imala, nabadali smo zajedno po interfonu. 4 sprat. Vrata su vec bila otvorena kad smo stigli.Pomalo komicna sitaucija, docekao nas je njen otac, u gacama. Predao sam je i okrenuo se. Ulepljen. Sadrzaj njenog zeludca bio je svuda po meni. Neka. No good deed goes unpunished! Samo sam se vratio u taxi i nastavio dalje. Javila se dva dana kasnije. Rece izgubila je telefon,a i pomucila se dok je nasla moj broj.Dodala me na facebooku,mnogo je lepsa na slikama nego dok sam je drzao u rukama.Verovatno zato sto sam i ja bio pijan. Ne secam se. Zgodna je. Hoce da me vodi na kafu, da mi se zahvali. Kaze duzna je i mnogo vise, a i normalna je devojka, ako, posle svega, mogu da poverujem u to.

Mogu. Ne moram. I kafu i da verujem. Kao da je bitno. Kao da je ista bitno. Verovatno ce se sve opet isto zavrsiti. Na istom mestu. U isto vreme. Sa istom mojom recenicom. Jedina razlika je u tome kako smo se upoznali. Neobicno obicna.

Ne znam sta je sa sms-ovima u 5 ujutro,ali nikad ne izadju na dobro.Prestao sam da ih otvaram.Sacekam da se probudim,a onda ih citam nekim drugim ocima.

Ovaj je od kolege sa posla.Koliko los moze da bude?Ocajno glupo i pre svega jedno klise pitanje.

"Moram da ti kazem nesto,mozda ces se razocarati".

Krenulo je.Ne moze biti dobro.Odgovaram.Sta?Kako?U koga?

"F. ti je bila sa P.,konobarom iz susednog lokala".

Smeh!Zasto meni?Ona je slobodna devojka.Jedna od njih.Cak je i ne zovem po imenu,vec po zanimanju.Frizerka.Ime?Znam ga.Valjda.Jednom prilikom ga je rekla.Svaki sledeci put je izgovarala samo moje.Kliknuli smo se par puta.Htela je vezu.Ja sam je vec imao.I dalje je imam.Pa i da nemam.Nije taj materijal.Vec sam joj rekao.Pa zasto onda?Osecam da mi smeta.

Sujeta.Pocelo je.

Ne gajim osecanja prema njoj.A opet,dok je bila sama,bila je moja.Sad on moze da je prisvoji.

Lose se osecam.

Imao sam tudje devojke.Ali one su bile tudje kada sam ih upoznao.Ovo je drugacije.Sad vise necu moci da je gledam.Obrisacu broj.Glupo je zbog P.Prekjuce smo sedeli u kladionici,pili kafu i sastavljali dobitne tikete.

Jos me nesto muci.Premotavam film.Ono vece u kaficu sa njom i drugaricom.Spomenuo sam P.,nisam primetio njenu reakciju.Bio sam zauzet necim drugim.Drugarica je sa entuzijazmom postavljala pitanje odakle ga znam,iskulirao sam.OBuzet necim drugim.Nisam pridavao znacaja.Greska.Sad se secam.Progutala je knedlu i zacutala u momentu.

Nadigrala me je?Momenat kad ateist kaze "Boze!"

Vadim telefon.UZnemiren.Sms.

"Ne mogu da verujem da sam prevideo tvoju reakciju kad sam spomenuo da znam P.Bravo". Stavljam smajli da sve bude lepse.I kad padas,padaj sa osmehom.Ne pruzaj im zadovoljstvo da te vide besnog.

Opustio sam se.Idem da spavam.Jedna bitka je izgubljena...ili je? Jedan deo nje je i dalje u ovoj sobi.Treca fioka od gore.Osecam da ce doci po njega.Njih.Uostalom,bilo bi glupo da nema prikladan izgovor...

Dugo nisam imao vremena da pisem.Izgovor!

Dugo nisam imao inspiraciju da pisem.

Mogao sam napisati fuzije nekih predjasnjih tekstova,uz male modifikacije,i da to onako jeftino upakovano,stavim ovde.No,odlucio sam biti veci covek,odoleo iskusenju,jer stvari koje se rade na silu,nikada ne budu dobre.Nadam se da ove reci jesu istina,i da se moja podsvet ne poigrava sa mnom.

Upoznao sam nekog skoro.Jos nekog.I opet nekog.I nekog koga sam vec znao,ponovo sam upoznao.Previse upoznavanja.Previse koze ispod jagodica,previse otisaka ostavljam na njima.Nisu se bunile.

Previse vazduha uzimam iz njih.Previse uzdaha.Krikova.Previse znoja.Previse vrelih kisnih dana.Previse uskih zidova.Previse prljavih carsava.Previse pocepanih kosulja.Nisu se bunile.

Moj dah je smiren.

Moj pogled ostar.

Reci direktne,i brada od dva jutra.

Valjda to tako vole.Nisu se bunile.

Noci su krive za sve.Previse ih je.I noci.Zasto svaki dan mora da dovede noc?Sta tama budi u meni?Kad lezim u krevetu,zapalim cigaretu i ne vidim nista sem nje.Cigarete.Posmatram zar kako gori.Previse puta sam to doziveo.Velicanstven prizor.Sjaj cigarete prkosi tami sve dok od njega ne ostane samo pepeo.U celoj toj prici ja sam samo dim.Nestajem na kraju,kad ono najbolje prodje.Nisu se bunile.

I opet.

Jos jedno jutro kraj reke.Prija povetarac.Tok vode odnosi zla dela koja cinim.Prociscava.Sakriva cudoviste u meni,i daje dovoljno zablude da mirno zaspem.Sutra cu ponovo lagati sebe.I nju.Nece se buniti.

Onaj osecaj kad nisi na NZT-48...

Sezona blogovanja opet pocinje.Godisnji odmor prosao.Period konfuzije privodimo kraju.Stvari i dalje iste,pomalo tragicne,ali je osmeh i dalje tu.Nije vise onaj isti,detinji,opet sam malo zreliji,jedno iskustvo vise,jedna stepenica nize.Nema veze,sledece dve cu preskociti.Neki ljudi idu liftovima,davno sam ustanovio da nisam taj tip.Plasim se uskih prostora.Kao Statham u Revolver-u,samo sto nemam dugu kosu,ali dobro igram sah.Cesto.Zivot je kao partija saha,samo ako pogodite ko je kralj.Ne smatram sebe pesakom,cenim i volim pesake oko mene,ali znam da nisam taj.Vise se osecam kao konj.U oba smisla.Krecem se na G,zaobilazim i preskacem,a i dozvoljavam da me iskoristavaju.Cutim i pusim.Vise pusim nego sto cutim,ali ni zdravlje nije vise tako bitan faktor.Ustanovio mi dokor da je kvrzica izmedju rebara masno tkivo,a ja se taman ponadao nekom tumoru.Nemam srece ni kad je nesreca u pitanju.U par skokova sam preskocio tablu.Moj kralj je i dalje tu.Zivim za njega.Cuvam ga svojim zivotom.I zrtvovacu se za njega.Jer zivot nije vredan ako ga zivis samo za sebe.Bitno je da znam ko je kralj.Znate li vi?

Postoje momenti koji stoje zamrznuti u vecnosti kao interval osudjen na beskonacno ponavljanje. Vidim ih u sebi katkad, cuvaju drage ljude, dok su jos bili dragi. Uspomene, dobre i lose. Secanja. Jer na kraju, sta moze da ostane od nas? Samo slika u necijem umu, impresija naseg postojanja, bledi sa vremenom, ali se nikada ne izgubi.

 Poslednjih dana ne uspevam biti zen. Sve je tako napeto. Vruce. Izgaram. Budim se obliven znojem kao posle jakog treninga. Zamara. I sve je naporno.

Ne dovoljno kiseonika. Usporeno razmisljanje. Izgubio volju za pisanjem. Remetim mir. Nervoza ulazi u mene. Polako. Linija na horizontu se zamaglila. Unutrasnji (ne)mir? Pocinjem da bulaznim. Ponovo stanje groznice. Svitanje sam docekao u tudjem zagrljaju na ivici autoputa pred vratima Novog Sada. Taj momenat kad svane. Uznemiri me. Demoni napadaju, osecam se lose. Osecam se krivim. Znam da vise nista nije isto, ni ona, ni ja, ni ona. Krug sa tri tacke. I ponovo se vrti sve, i u mojoj glavi.

Kad radis u nocnom klubu, naviknes se da si u centru paznje, i to prija. Pogledi, osmesi, poljupci, zanimljivo je na pocetku. Ali tek kasnije naucis da te to usporava, ne mozes da postignes sve dok obracas paznju na goste. Tad naucis tehniku iskljucivanja. Iskljucis fokus, zatvoris oci i slusas. Osecaj predivan. Izdignes se iznad mase i gledas samog sebe kako pravis koktele, izbacujes ture, peres case, i to sve radis brzinom svetlosti. Munja. Bljesak. Letis. Znam da su me u nekoliko navrata pitali, zasto ne radim nesto u struci, vec sam zavrsna godina fakulteta i mogao bih da pocnem negde kao pripravnik. Odgovor je jednostavan. Volim ovo! 

Exit, Dj se smilovao i pustio nesto lepo. Skacem.

Bacam flasu. Puca chasha. Ne primecujem. Gorim. Mojito. Sex. Long Island.

"Shooter blue 5 komada, shooter red 5 komada, 5 red bulla, 10 jegera", cujem P kako se dere. Uzimam shaker, okrecem se, 60 sekundi, porudzbina spremna. Basovi udaraju, lome mi bubne opne, uzivam u tome dok perem case. Sasvim slucajno dizem pogled, vracam se u stvarnost osamucen, gubim ritam, ne cujem nista, sva paznja ostaje u ocima jedne crnokose devojke koja stoji preko puta mene. Konobari se dru. Ignorisem. Prilazim.

"One shot of jaggermeister pls", rece nekako umiljato.

Sankeri ne sluze pice gostima, nemamo kasu i bilo bi komplikovano, pa su to izbacili. Ovaj put nisam mogao da odolim. Uzimam flasu, bacam preko ruke ( malo hvalisanja nije na odmet,pogotovo pred strankinjom).

"Here u go", nasmesih se.

"How much?"

"Its on the house".

Ona se nasmesi, uze pice i odalji se nekoliko koraka do sanka. Bila je sa drugaricom. Igrale su ostatak veceri ispred sanka. Morao sam ponovo da se iskljucim, inace sam rizikovao da neki tup predmet poleti ka meni iz ruke nekog konobara. Razumem ih, Exit je vreme kad mozes da zaradis, prekinuo sam sebe kad mi je bilo najlepse i vratio se njima. No svako malo sam bacao pogled ka strankinji, i ona je ka meni. Razmenjivasmo osmehe i pricasmo gestovima. U nedogled. 

3:00

Muzika se gasi, poslednjih pola sata nisam niti jednom pogledao ka mestu gde se ona nalazila, bio sam uvren da je vec otisla. Bacam kecelju i izlazim iz sanka. Ne osecam ledja. Gledam svoje prezadovoljne konobare i smejem se. A onda bacim pogled na stolove,jao, brdo casa i flasa, a ja cu to marati da sredim. Kanda mi nema odlaska odavdse do 5:00. Ma ko ga jebe. Imam vremena sutra. Idem u garderobu po cigarete da ispusim koju dok se gosti razidju. 

Na 3 koraka od sanka, neko me povuce, okrecem se, kad ona!

"Hailey", rece sa osmehom. Nisam mogao da razaznam da li me je pozdravila ili je rekla svoje ime. 

"My name is Hailey", ponovila je.

Rekoh i ja svoje, ona se ponovo nasmeja. Bilo joj je malo tesko da ga izgovori, ali uspela je. 

"Are u done here?", upitala je ponovo. 

Posmatrao sam je. Duga crna kosa, crne oci, uska svetlo zelena haljina koja je vise sakrivala i terala me da mastam. Nije bilo bas tesko.

"Yeah,pretty much. Just need to sort some things out. Did u like it here tonight?"

"It was amazing. You were amazing too, u know. Very skilled bartender." 

Sve je islo jako brzo za moj ukus, vise one stvari koje nismo rekli vec mislili, ali meni to bas i nije smetalo.

"Thank you, how would u like to grab a drink when i am finished here?"

"I'd love it."

Zamolio sam drugog sankera da zavrsi posao za mene, onako pacenicki, ali smilovao se B na mene. Inteligentan momak, skontao je o cemu je rec jos kad je ona prvi put dosla za sank. Presvukao sam se na brzinu, zgrabio torbu, i zileteo iz kluba. Zaboravio sam da se javim menadzeru, al ko ga sisa, znamo se dovoljno dugo, razumece.

Hailey je cekala ispred, sama, ne znam kad se tacno odvojila od drugarice, al nisam ni zeleo da razmisljam o tome. Otisli smo u Bistro, jedino mesto koje radi u to doba. Pomalo punije za vreme Exita, ali i dalje mozes popiti pice na miru, bez dreke, i vristanja. Pricali smo sat vremena, studira medicinu u Londonu, cak mi je i index pokazala, odlican student, ne bih verovao. 

Gledali smo se, smejali, priblizavali jedno drugom. Sve dok u jednom momentu ona nije bila naslonjena na moje grudi. Krenuli smo da se poljubimo i PLJAS! 

U poslednjem momentu sam sklonio glavu.

"Whats wrong?"

Kako da joj objasnim?! Kako da sebi objasnim. Imam devojku. Ne varam je. Ali nije to. Devojku nisam video vise od dve nedelje i nije mi nedostajala. Zna i ona da je kraj. Juce smo za ceo dan razmenili dva sms-a. Mislim da ni jedno od nas ne zeli prvo da kaze kraj. Zato se medjusobno ignorisemo. Ali zasto onda? Prelepa devojka me je sarmirala i sada sedi tik do mene a ja ne mogu da je poljubim. Sta se desava? I onda skontam. Nasmejem se. Setim se nekih stvari. 

"Listen Hailey, you realy are amazing girl, and if we had met in a different time, i wouldnt hesitate to kiss you for a second. But I've recently met smn, and things beetween us are complicated".

"You donta have to say another word", ponovo sa smeskom. Kako lep osmeh ima.

I sedeli smo do 8:00, vec potpuno sami, pricali gluposti, o Srbiji, o Britaniji, o fudbalu, o Vidicu. Na kraju smo se prosetali praznim gradom, lep je Novi Sad ujutro, rekla je. Otpratio sam je do taxija i poljubio u obraz. Fenomenalna noc. Samo sto me danas ceka gomila prljavih casa na poslu. Bilo bi bolje da pozurim...

Exit.

Stranci.

Novi Sad sve puniji a ja sve prazniji. Cudno. Nisam navikao.

Proslo je radno vreme i ja sedim ispred racunara, poluispijena flasa Amstela i ja sam gotov. Nisam pio nocas. Greska u koracima. Kondicije nemam. Manta se. Sramota me da priznam me je osamutilo 1dl piva. Ali takav sam ja. Ne pijem cesto. Niti mnogo. Pijem sa razlogom, a danas ga itekako imam.

Mislim da mi utorak vise nece biti isti. Kao kad me devojka prevari,vise ga nikada necu gledati istim ocima. Lopov! Konobar! Klepa po usima! Kako ga samo nije sramota...

Svi su oni u dosluhu, Utorak, Novi Sad, Exit, svi bi oni nesto od mene. I uzeli su. Nisam mogao da se borim. Suvise jaki su bili. Samo sam slegnuo ramenima i okrenuo se.Ruke u dzepu, oci na oblacima. U mislima cujem reci jedne devojke koju sam davno poznavao:

Neke istine nisu za sva vremena i sve ljude!

 "Nece mi ova nedelja biti losa!"

 "Nece mi ova nedelja biti losa!"

 "Nece mi ova nedelja biti losa!"

Ma koliko se trudio da sebi kazem to, mozak opet ima svoj nacin funkcionisanja. Odbacuje negaciju i koncentrise se na reci "nedelja", i "losa", i kao da je spojen na razboj kojim upravljaju Mojre, menja moju zivotnu nit.

Ne,nece je Atropa preseci, ne jos, postoje stvari koje se moraju zavrsiti. Samo ce je malo istanjiti, taman dovoljno da ja po ko zna koji put osetim taj bol.

Taman da zaboravim da skrenem levo kod Albukerkija.

Taman da prodjem pored, osetim toplotu plamena srece, i u sledecem trenutku ponovo postanem led.

Taman.

Vreme je lepo. Zapamticu to hteo ili ne. Sa bolnim secanjima ostaju lepi detalji. Suncana nedelja i dan za kraj. Bio je ponedeljak kad sam je prvi put video. Danas je nedelja i vise nikad necu. I poslednji put je bila nedelja. Secam se. Nedelja pre nedelje. Bio je kraj. Nisam imao takav osecaj. Da bar jesam, mozda bih nesto drugacije uradio. Mozda je i dobro sto nisam. Mozda ne bih imao nedelju u secanju. Mnogo je mozda, a ja nikad nisam voleo tako da razmisljam. "Ne treba plakati nad prosutim mlekom", govorio sam sebi i nastavljao dalje. Ovaj put sam prosuo mnogo vise mleka. Da nisam ostao bez suza u proslom zivotu, verovatno bih zaplakao. Ovako cu samo da zapalim cigarete, posmatram oblake, kunem Mojre i smejem se. Pobedile ste ovaj put kurve, al Usud nikad nije bio poznat po lojalnosti.